Novo istraživanje pokazuje da se toksične kemikalije koje se koriste za zaštitu plastike od požara mogu apsorbirati u tijelo kroz kožu putem kontakta s mikroplastikom.
Ovo istraživanje pruža prve eksperimentalne dokaze da kemikalije koje se dodaju mikroplastici mogu iscuriti u ljudski znoj, a zatim se apsorbirati kroz kožu u krvotok.
Mnoge kemikalije koje se koriste kao retardanti plamena i plastifikatori već su zabranjene zbog dokaza o štetnim učincima na zdravlje, uključujući oštećenje jetre ili živčanog sustava, rak i rizike za reproduktivno zdravlje. Međutim, te kemikalije još uvijek su prisutne u okolišu u starijoj elektronici, namještaju, tepisima i građevinskim materijalima.
Iako šteta koju mikroplastika može uzrokovati nije u potpunosti razumljiva, sve je veća zabrinutost zbog njihove uloge kao kanala ljudske izloženosti toksičnim kemikalijama.
Istraživački tim je u studiji objavljenoj prošle godine pokazao da kemikalije izlučuju iz mikroplastike u ljudski znoj. Sadašnje istraživanje pokazuje da se te kemikalije također mogu apsorbirati iz znoja preko kožne barijere u tijelo.
U svojim eksperimentima, tim je koristio inovativne 3D modele ljudske kože kao alternative laboratorijskim životinjama i odrezanim ljudskim tkivima. Modeli su bili izloženi tijekom 24-satnog razdoblja dvjema uobičajenim vrstama mikroplastike koje sadrže polibromirane difenil etere (PBDE), kemijsku skupinu koja se često koristi za usporavanje gorenja plastike.
Rezultati istraživanja objavljeni u časopisu Environment International pokazali su da koža može apsorbirati do 8% izloženih kemikalija, pri čemu koža s većom hidracijom – ili „znojnija“ koža – apsorbira veće razine kemikalija. Studija pruža prve eksperimentalne dokaze o tome kako ovaj proces pridonosi razinama toksičnih kemikalija u tijelu.
Dr. Ovokeroye Abafe, koji je sada na Sveučilištu Brunel, proveo je istraživanje dok je bio na Sveučilištu u Birminghamu. Izjavio je: „Mikroplastika je svuda oko nas u okolišu, a još uvijek relativno malo znamo o zdravstvenim problemima koje može uzrokovati. Naše istraživanje pokazuje da ona ima ulogu 'nosača' štetnih kemikalija, koje mogu ući u naš krvotok kroz kožu. Te kemikalije su perzistentne, stoga s kontinuiranom ili redovitom izloženošću, doći će do postupnog nakupljanja do točke kada počinju uzrokovati štetu.“
Dr. Mohamed Abdallah, izvanredni profesor zaštite okoliša na Sveučilištu u Birminghamu i glavni istraživač projekta, rekao je: „Ovi nalazi pružaju važne dokaze za regulatore i donositelje politika kako bi poboljšali zakonodavstvo o mikroplasticima i zaštitili javno zdravlje od štetne izloženosti.“
Profesor Stuart Harrad, koautor rada, dodao je: „Studija predstavlja važan korak naprijed u razumijevanju rizika izloženosti mikroplasticima za naše zdravlje. Na temelju naših rezultata, potrebno je više istraživanja kako bi se u potpunosti razumjeli različiti načini ljudske izloženosti mikroplasticima i kako ublažiti rizik od takve izloženosti.“
U budućim istraživanjima tim planira istražiti druge puteve kroz koje bi mikroplastika mogla biti odgovorna za ulazak toksičnih kemikalija u tijelo, uključujući inhalaciju i ingestiju. Rad je financiran Marie Curie istraživačkom stipendijom u okviru Programa za istraživanje i inovacije Horizon 2020 Europske unije.
Izvor: University of Birmingham
Czas utworzenia: 21 kwietnia, 2024
Uwaga dla naszych czytelników:
Portal Karlobag.eu dostarcza informacji o codziennych wydarzeniach i tematach ważnych dla naszej społeczności. Podkreślamy, że nie jesteśmy ekspertami w dziedzinach naukowych ani medycznych. Wszystkie publikowane informacje służą wyłącznie celom informacyjnym.
Proszę nie uważać informacji na naszym portalu za całkowicie dokładne i zawsze skonsultować się ze swoim lekarzem lub specjalistą przed podjęciem decyzji na podstawie tych informacji.
Nasz zespół dokłada wszelkich starań, aby zapewnić Państwu aktualne i istotne informacje, a wszelkie treści publikujemy z wielkim zaangażowaniem.
Zapraszamy do podzielenia się z nami swoimi historiami z Karlobag!
Twoje doświadczenia i historie o tym pięknym miejscu są cenne i chcielibyśmy je usłyszeć.
Możesz je przesłać napisz do nas na adres karlobag@karlobag.eu.
Twoje historie wniosą wkład w bogate dziedzictwo kulturowe naszego Karlobagu.
Dziękujemy, że podzieliłeś się z nami swoimi wspomnieniami!