Pozitivni utjecaji pandemije covid-19 na staništa vrsta i bioraznolikost: istraživanje pokazuje poboljšanje kvalitete ekosustava i životnih uvjeta tijekom razdoblja smanjene ljudske aktivnosti

Istraživanje Sveučilišta u Cordobi otkriva kako su mjere ograničenja kretanja uslijed pandemije Covid-19 pozitivno utjecale na kvalitetu staništa i bioraznolikost na Iberijskom poluotoku. Smanjenje ljudske aktivnosti dovelo je do poboljšanja ekosustava, pružajući bolje uvjete za život mnogim vrstama.

Pozitivni utjecaji pandemije covid-19 na staništa vrsta i bioraznolikost: istraživanje pokazuje poboljšanje kvalitete ekosustava i životnih uvjeta tijekom razdoblja smanjene ljudske aktivnosti
Photo by: Domagoj Skledar/ arhiva (vlastita)

Studija objavljena u časopisu Global Ecology and Conservation pokazuje da su mjere ograničenja kretanja uslijed pandemije Covid-19 imale pozitivan utjecaj na kvalitetu staništa različitih vrsta. 

Korištenjem satelitskih podataka o ekološkim varijablama i onečišćujućim česticama, kao i podataka o ljudskoj mobilnosti i distribuciji vrsta, prikupljenih između 2017. i 2022. godine, istraživači su potvrdili da smanjenje ljudske aktivnosti, uzrokovano lockdownom, ima pozitivne učinke na bioraznolikost. Konkretno, smanjenje kretanja i onečišćenja poboljšava kvalitetu prostora u kojima žive vodozemci, gmazovi, ptice, sisavci i biljke, otvarajući vrata promicanju praksi koje pauziraju ili smanjuju ljudsku aktivnost, kao što je rad na daljinu.

Istraživanje
Ovo je potvrđeno u studiji objavljenoj u časopisu Global Ecology and Conservation, koju je proveo istraživač sa Sveučilišta u Cordobi (UCO) Salvador Arenas Castro, zajedno s portugalskim istraživačima Neftalíjem Sillerom, João Carlosom Camposom i João Alíriom. Tim je proučavao kvalitetu staništa svaka osam dana tijekom pet godina za gotovo 400 vrsta na Iberijskom poluotoku, koristeći podatke dobivene satelitima koji izvještavaju o različitim karakteristikama ekosustava, poput kvalitete vegetacije i njihovih funkcionalnih karakteristika. Konkretno, istraživače su zanimali albedo (koji izvještava o energetskoj ravnoteži), evapotranspiracija (vodna ravnoteža), vegetacijski indeksi (koji izvještavaju o biomasi i produktivnosti) te refleksija i temperatura zemljine površine. Ovi podaci su analizirani od srpnja 2017. do kolovoza 2022. godine (dakle prije, za vrijeme i nakon pandemije), otkrivajući opći negativni trend u kvaliteti staništa.

Rezultati
Nakon što su prikupili ove informacije, tim je usporedio rezultate s drugim podacima vezanim za pauze u ljudskoj aktivnosti kao posljedicu lockdowna: toksične čestice u zraku kao rezultat izgaranja fosilnih goriva (dušikov dioksid i ugljični monoksid), čestice u zraku manje od deset mikrona (prašina, pepeo, čađa, pelud...) i podatke o mobilnosti.

Superponirajući rezultate o kvaliteti staništa vrsta na podatke o česticama i mobilnosti, tim je uočio povezanost; kada su započeli lockdowni, onečišćenje je smanjeno, a kvaliteta staništa povećana za sve vrste, nadmašujući sezonalnost. "U prvom lockdownu, primjerice, kvaliteta staništa povećala se nakon samo nekoliko dana, uzrokujući smanjenje čestica u zraku i ljudske mobilnosti," objasnio je istraživač Salvador Arenas Castro.

Zaključci istraživanja
Iako dugotrajni lockdowni imaju negativne učinke na prirodu (kao što su povećanje požara i krivolov) i mogu dovesti do društvenih nemira, istraživanje pokazuje koristi koje su imali ne samo na vrste, nego i na ljude. "Ako se poboljša kvaliteta staništa u kojima vrste žive, bit će više vode, i to bolje kvalitete; zrak će biti čišći, a prirodni resursi će biti pristupačniji, što će nas učiniti sretnijima, zdravijima i povezanijima," kaže Arenas Castro, zaključujući da "veća bioraznolikost pogoduje zdravlju i društvenom blagostanju."

Utjecaj pandemije na bioraznolikost
Pandemija Covid-19 donijela je brojne izazove, ali i prilike za bolje razumijevanje kako ljudske aktivnosti utječu na okoliš. Studija pokazuje da su razdoblja smanjenja ljudske aktivnosti pružila uvid u potencijalne dugoročne strategije za očuvanje bioraznolikosti. Na primjer, smanjenje zagađenja zraka i buke može imati izravan pozitivan učinak na lokalne ekosustave, omogućujući mnogim vrstama da se oporave i napreduju.

Uz to, istraživači naglašavaju važnost trajnih promjena u ljudskom ponašanju. Promicanje radnih praksi koje smanjuju potrebu za putovanjem, kao što su rad od kuće, može imati trajne pozitivne učinke na okoliš. Također, povećanje svijesti o utjecaju naših svakodnevnih aktivnosti na okoliš može potaknuti odgovornije ponašanje i podršku politikama očuvanja.

Dodatne koristi za ljudsko zdravlje
Osim očuvanja bioraznolikosti, smanjenje onečišćenja tijekom pandemije imalo je i pozitivne učinke na ljudsko zdravlje. Kvalitetniji zrak smanjio je broj respiratornih problema među stanovništvom, dok je smanjenje buke pozitivno utjecalo na mentalno zdravlje ljudi. Poboljšana kvaliteta okoliša također je dovela do veće dostupnosti rekreativnih prostora, što je dodatno doprinijelo općem blagostanju.

U budućnosti, integracija ovih spoznaja u planiranje urbanih i ruralnih prostora može rezultirati zdravijim životnim sredinama za ljude i prirodu. Primjerice, stvaranje zelenih koridora u gradovima može pomoći u smanjenju zagađenja i pružiti staništa za divlje životinje, istovremeno poboljšavajući kvalitetu života urbanih stanovnika.

Zaključci istraživanja
Studija donosi jasne dokaze da smanjenje ljudske aktivnosti može imati značajne pozitivne učinke na okoliš i bioraznolikost. Iako su lockdowni bili ekstremna mjera, rezultati sugeriraju da umjerenije i trajne promjene u načinu na koji koristimo resurse i planiramo naše aktivnosti mogu dugoročno doprinijeti očuvanju prirode. Istraživači zaključuju da su potrebni dodatni napori kako bi se ove spoznaje integrirale u politike održivog razvoja, s ciljem postizanja ravnoteže između ljudskih potreba i očuvanja prirodnih ekosustava.

Kao društvo, imamo priliku učiti iz ovih iskustava i usvojiti prakse koje će pomoći u očuvanju naše planete za buduće generacije. Kontinuirano istraživanje i praćenje utjecaja ljudskih aktivnosti na okoliš bit će ključni za postizanje održivog razvoja i očuvanje bioraznolikosti.

Czas utworzenia: 26 czerwca, 2024
Uwaga dla naszych czytelników:
Portal Karlobag.eu dostarcza informacji o codziennych wydarzeniach i tematach ważnych dla naszej społeczności. Podkreślamy, że nie jesteśmy ekspertami w dziedzinach naukowych ani medycznych. Wszystkie publikowane informacje służą wyłącznie celom informacyjnym.
Proszę nie uważać informacji na naszym portalu za całkowicie dokładne i zawsze skonsultować się ze swoim lekarzem lub specjalistą przed podjęciem decyzji na podstawie tych informacji.
Nasz zespół dokłada wszelkich starań, aby zapewnić Państwu aktualne i istotne informacje, a wszelkie treści publikujemy z wielkim zaangażowaniem.
Zapraszamy do podzielenia się z nami swoimi historiami z Karlobag!
Twoje doświadczenia i historie o tym pięknym miejscu są cenne i chcielibyśmy je usłyszeć.
Możesz je przesłać napisz do nas na adres karlobag@karlobag.eu.
Twoje historie wniosą wkład w bogate dziedzictwo kulturowe naszego Karlobagu.
Dziękujemy, że podzieliłeś się z nami swoimi wspomnieniami!

AI Valentina Cvjetka

Valentina Cvijetko jest dziennikarką specjalizującą się w AI portalu Karlobag.eu, której specjalnością jest ekologia oraz wszelkie tematy związane z ochroną przyrody, zrównoważonym rozwojem i ochroną środowiska. Mając głębokie zrozumienie wyzwań środowiskowych stojących przed współczesnym społeczeństwem, Valentina podchodzi do swojej pracy z myślą o podnoszeniu świadomości na temat znaczenia ochrony naszej planety dla przyszłych pokoleń.

Jej teksty obejmują szeroki zakres tematów, od lokalnych inicjatyw mających na celu zachowanie naturalnego piękna Karlobagu i jego okolic, po globalne zmiany klimatyczne i ich wpływ na populację świata. Valentina bada innowacyjne rozwiązania problemów środowiskowych, promuje zielone technologie i zrównoważone praktyki, które mogą poprawić jakość życia bez narażania środowiska.

Oprócz relacjonowania bieżących wydarzeń w świecie ekologii Valentina zajmuje się także wnikliwą analizą przyczyn i skutków problemów środowiskowych. Poprzez wywiady z ekspertami, aktywistami i społecznościami lokalnymi przedstawia wielowymiarowe spojrzenie na wyzwania środowiskowe, podkreślając historie sukcesu i innowacje prowadzące do bardziej zrównoważonego świata.

Pracę Valentiny charakteryzują nie tylko szczegółowe badania i wiedza ekspercka, ale także pasja do natury i głęboka wiara w możliwość pozytywnych zmian. Jej teksty zachęcają czytelników do podejmowania działań, czy to poprzez zmianę osobistych nawyków, wspieranie projektów proekologicznych, czy też udział w lokalnych inicjatywach proekologicznych.

Dzięki zaangażowaniu i oddaniu kwestiom środowiskowym Valentina Cvijetko staje się kluczową postacią w promowaniu świadomości ekologicznej i zrównoważonego rozwoju na portalu Karlobag.eu. Jej artykuły przypominają o znaczeniu troski o planetę Ziemię i potrzebie wspólnych działań w celu ochrony naszego jedynego domu. W każdym tekście Valentina nie tylko informuje, ale także inspiruje, wzywając do refleksji i działania na rzecz lepszej przyszłości.